,,Heklana priča,,

Nakon heklanog bolera i heklanog nakita ostalo je još malo pamuka.Sasvim dovoljno da nemam mira !

U zamisli, torbica za moju malu ,,princezu,,.
No, priča ide,ovako …

Jednostavno ,lančić odredjene dužine u prvom redu a potom ništa jednostavnije ,stubići sa jednim navijutkom ,slagaše se iz reda u red.I tako dok nestade konca !?Šta sad!?

Setih se ,da sam davno imala divan novčanik sa metalnim mehanizmom na otvaranje koji sam tada i kupila zbog tog istog mehanizma .Ne znam ni sama zašto je to tada bilo tako važno! Novčanik je ostario i skoro se raspao.Žalosno ,posebno kad su uspomene u pitanju .No ,po mom dobro oprobanom pravilu … ne bacaj ništa što ti može valjati ,ostavih mehanizam ,verovatno iz samo meni poznatih razloga ,,ali uvek i sigurno – nostalgičnih .

I,tako ,rasklopim pažljivo mehanizam uz pomoć klješta ,malo premerim kao pravi majstor i počnem majstorisanje.Inače klešta posle heklice spadaju u alatke sa kojima jako volim da se družim !

Najpre, unutrašnji deo obložim tanjim pamučnim platnom.Platno je dimenzija skoro kao i heklani deo ,umanjeno po dužini i po širini za 1 cm .
Izvršim spajanje bočnih delova sa unutrašnje strane u dužini koja je dovoljna da ostatak odgovara dužini bočnog dela mehanizma .Potom gornji deo ručno naberem uz pomoć igle i konca na dužinu tog istog mehanizma .
Uz pomoć klješta vrlo pažljivo postavim nabrane ivice torbice u rubove mehanizma ,a potom ih pažljivo i čvrsto fiksiram .
Torbicu potom ukrasm zlatnim lame koncem, bodom omčica u razmaku na svaka dva reda .Heklani cvetić i torbica se pretvori u divni mali neseser!

Kraj priče… divnog pamuka drap boje nema više ali trenuci sreće traju i dan danas !