Ovaj post sam pomalo nagovestila ,sa po nekom fotkom na FB stranici .No, i ako sam se ,po mom mišljenju nedovoljno predstavila svojim radovima iz oblasti šivenja na blogu ,ovo je pored prilike na detaljni osvrt i jedno dodatno zadovoljstvo jer sam do kraja istrajala na svojoj zamisli i želji .A to je da sama šijem haljinu za sinovljevo venčanje .
Od kako sam počela pripreme za venčanje ,dve stavke su bile jako važne za mene -haljina za moju princezu ali i haljina za mene. Uz mnogobrojne obaveze i konstantnog umora uz stalni rad nekako sam sve obaveze završavale lagano.Šivenje haljine za devojčicu je trajalo permanentno ,posle radnog vremena i nije mi palo teško .Šivenje moje haljine je počelo jako kasno ,onog momenta kada sam otišla na godišnji odmor .Dve nedelje pre svadbe ja sam imala samo materijal i zamisao. Danima počinjala ,menjala početnu ideju ,dvoumila se kako i šta, i na kraju došla do konačnog rešenja.
Odabir materijala je bio iskreno zbog boje ne toliko zbog kvaliteta samog materijala .I ovoga puta je to bila trikotaža koja se jako lepo drapira ; to mi se jako svidelo .Drugi deo materijala je kvalitetni i vezeni til sa bordurom i cvetovima u tirkiznozelenoj boji oivičen zlatnom bordurom.
Želela sam haljinu koja bi u mom ormaru bila mala ekskluziva ,haljina koja se nosi u posebnim prilikama ,neobična a prikladna mojoj figuri. Kako moj torzo dozvoljava dobar i pristojni ,,V,, izrez ideja o haljini na bratele u ovom slučaju je odpala .
Zato sam se opredelila za rukave kako bi prikrila jake ruke . Ujedno problem svoje siluete rešila sam haljinom sečenom visoko u struku .Lagano drapiranje sam iskoristila kao ukras na prednjem centralnom delu dok sam zadnji deo i ,,višak ,,materijala ravnomerno rasporedila pa je skoro i neprimetan.
I pored jasnih zamisli do realizacije mi je trebalo dosta vremena .Nekako mi nije šivenje nije išlo na ruku .Par dana sam provela u počecima .Teško je šiti sebi .Prvo ,nemam krojačku lutku koja mi jako nedostaje a potom zaista nemam nikoga u blizini ko se razume u šiće i ko bi bio od pomoći ( korekcija dužine ,pozicioniranje naramenica ,obeleževanje modela na probi …) pa se tako sam namučila . Za ovu aktivnost opremila sam poseban prostor koji je postao moj atelje i o kome ću uskoro pisati .
Nervozu su mi dodatno podgrejavali komentari ,,Što se mučiš?Zar nisi mogla da kupiš haljinu i da se ne mučiš ? A ja baš volim ,,put kojim se redje ide ,, i ,,da se mučim ,,
Kada sam odpočela …nije bilo stajanja… sve je išlo svojim tokom i s mojim mučenjem 🙂
Evo kako je izgledala priprema …
Iskreno, model po konstrukciji nije zahtevan jer moja silueta ne dozvoljava mnogo egzibicije a i klasika mi je uvek ,,IN,,.Nakom osnovnog modeliranja bacila sam se na vez . Ukrajani i ručno fiksirani detalji su oduzeli dosta vremena ali dali i čar haljini. Tu se već nisam mučila ,tu sam na svom terenu .Sporo ali jako zabavno .,,V,, izrez je i spreda i pozadi i ukražen je vezom .Zadnji deo ne do kraja i nešto je viši od prednjeg .
Pojas je dvostruko ojačan lepljivim platnom kako bi dobio na čvrstini ,mislim da je bilo potrebno .I na kraju ,borduru tila sam iskoristila za ukrase na ivici rukava a ostatke komada iste za dekoraciju pojasa koju sam radila kao mozaik -slaganjem bordure i cvetova .
Učinjenim sam bila zadovoljna i prezadovoljna .Najpre realizacijom a onda i osećam odevanja.Sve se to negde složilo u meni .Mada ,i ovoga puta u žurbi i trci s vremenom fotke nisu najbolje ipak sam ih iskoristila za post jer sam pomalo nestrpljiva u čekanju dok ne stignu prave fotkane od strane profesionalca …to fotkanje nisam smela propustiti 😉 tako da će post ubrzo dobiti nastavak .
Imala sma sreće da sam i cipele našla po svojoj zamisli ,dok se za frizuru pobrinula moja drugarica Cica ,jedina osoba kojoj dopuštam da mi ,,radi o glavi ,, kako ja u šali kažem .
Evo i mojih čarobnih cipelica koje sam zbog brzog ritma i igranja zamenila udobnim baletankama i igrala bez prestanka 😉
Made by me 