Još jedna suknja …

Iskreno ,ne znam kad sam zadnji  put nosila ovako duge suknje ,ali odlična su zamena za pantalone koje ja baš i ne volim mnogo .Zašto ,ne znam ni sama.

Suknja je ravna ,sečena u predelu bokova . Postepeno se sužava i ima  preklop je sa leve strane  u donjem delu . Preklop je zatvoren do iznad kolena  i dekorisan, mojim ,čini mi se već ,prepoznatljivim identitetom  u delu handmade/a  i kad je šivenje u pitanju . Zadnji deo je sečen  zbog zakopčavanja.

Evo detalja…malo je tamna kombinacija  pa je teže i videti, a i ovaj fotosešn mi  ne ide najbolje … 🙂

Za detalj sam odabrala diskretnu grančicu  sa pet listića ,ručno šivenu i našivanu , sa malo veza meliranim koncem .

I na kraju ,drage dame ,priznavale praznik ili ne ,posvetite makar jedan dan sebi  jer vaša malenkost to zaslužuje !

Advertisements

Pončo od čoje

Pončo  sam sašila od zelenog čojanog platna. Želela sam nešto nekonvencionalno ,moderno ,nosivo i praktično.Obavezno je moralo biti  ženstveno .Tako sam se odlučila za model koji sam sama modelirala,upkos izučavanju mnogih modela na ovu temu i posete  mnogim sajtovima po internetu. Modeliranje ne treba potcenjivati ni u ovako jednostavnom modelima ali iskreno ,mnogo  je teža tehnička obrada materijala,posebno kada  se radi o našivanju krzna .

Sve to sam zamislila ovako …

Inače ,od istog materijala  sašila sam i  klasičnu suknju .

Pošto se radi o čoji opredelila sam se da ne našivam postavu ,najpre jer mi je trebao odevni predmet za ,,prelazno ,,vreme ,kada i nije tako hladno a kod čoje je to dozvoljivo ,makar za mene bilo .

Pončo ima kopčanje na prednjem delu  i fiktivno definisane rukave koji imaju isključivo namenu da pri nošenju ,,ne pomeraju,, model.

Kopčanje je skriveno …

Krzno sam   najpre obradila  krupnim cik-cak bodom kako se ne bi rasipalo.Nije nimalo jednostavno ,jer sečeno krzno se ,,linja,,na sve strane i treba ga savladati ,a pri tom voditi računa i o padu dlake samog krzna .Normalno radi se o veštačkom krznu u ovom slučaju bele boje .

Krzno sam  našila  sa spoljnje strane licem -na lice ,a onda sam zatvaranje radila sa unutrašnje ,ručno,  kako bi šav bio neprimetan a krzno zadržalo svoj volumen.

Izgled lica  …

Izgled naličja…

I na kraju moram priznati da sam lično jako  zadovoljna jer sam postigla željeno i rado ga nosim.

Kako volim šešire ,kapa koju sam radila je radjena  namenski.Ne može zameniti šešir ali  zadovoljstvo sigurno  može !

Do neke bolje fotke i kompletne kombinacije,priznajem…nikada nisam volela da se fotografišem ,kao malu uvek su me zbog toga zadirkivali ,ne umem  ni sada ,ali naučiću ,obećavam!