MOJA SVEČANA HALJINA

Ovaj post sam pomalo nagovestila ,sa  po  nekom fotkom na FB stranici .No, i ako sam se  ,po mom mišljenju  nedovoljno predstavila  svojim radovima iz oblasti šivenja na blogu ,ovo je pored prilike na detaljni osvrt  i jedno dodatno zadovoljstvo jer sam do kraja istrajala na svojoj zamisli i želji .A to je da sama šijem haljinu za sinovljevo venčanje .

Od  kako sam počela pripreme za venčanje ,dve stavke su bile jako važne za mene -haljina za moju princezu ali i haljina za mene. Uz mnogobrojne obaveze i konstantnog umora  uz stalni rad nekako sam sve obaveze završavale lagano.Šivenje haljine za devojčicu je trajalo  permanentno ,posle radnog vremena  i  nije mi  palo teško .Šivenje moje haljine je počelo jako kasno ,onog momenta kada sam otišla na godišnji odmor .Dve nedelje pre svadbe ja sam imala samo materijal i zamisao. Danima počinjala ,menjala početnu ideju ,dvoumila se  kako i šta, i na kraju došla do konačnog rešenja.

Odabir materijala je bio iskreno zbog boje  ne toliko zbog kvaliteta samog materijala .I ovoga puta  je to bila  trikotaža koja se jako lepo drapira ; to mi se jako svidelo .Drugi deo materijala je kvalitetni i vezeni til sa bordurom  i cvetovima u tirkiznozelenoj boji   oivičen zlatnom bordurom.

Želela sam haljinu koja bi u mom ormaru bila mala ekskluziva ,haljina koja se nosi u  posebnim prilikama ,neobična a prikladna mojoj figuri. Kako moj torzo dozvoljava dobar i pristojni ,,V,, izrez  ideja o haljini na bratele u ovom slučaju je odpala .

Zato sam se opredelila za rukave kako bi prikrila  jake ruke . Ujedno problem svoje siluete rešila sam haljinom sečenom visoko u struku .Lagano drapiranje sam iskoristila kao ukras na prednjem  centralnom delu dok sam zadnji deo i ,,višak ,,materijala ravnomerno rasporedila pa je skoro i neprimetan.

I pored jasnih zamisli  do realizacije mi je trebalo dosta vremena .Nekako mi nije šivenje nije išlo  na ruku .Par dana sam provela u počecima .Teško je šiti sebi .Prvo ,nemam  krojačku lutku koja mi jako nedostaje a potom zaista nemam nikoga u blizini ko se razume u šiće i ko bi bio od pomoći ( korekcija dužine ,pozicioniranje naramenica ,obeleževanje modela na probi …) pa se tako sam namučila . Za ovu aktivnost opremila sam poseban prostor koji je postao moj atelje i o kome ću uskoro pisati .

Nervozu  su mi dodatno podgrejavali komentari ,,Što se mučiš?Zar nisi mogla da kupiš haljinu i da se ne mučiš ? A ja baš volim ,,put kojim se redje ide ,,  i ,,da se mučim ,,

Kada sam odpočela …nije bilo stajanja… sve je išlo svojim tokom  i s mojim mučenjem 🙂

Evo kako je izgledala  priprema …

Iskreno, model po konstrukciji nije zahtevan  jer  moja silueta ne dozvoljava mnogo egzibicije  a i klasika mi je uvek ,,IN,,.Nakom osnovnog modeliranja bacila sam se na vez . Ukrajani i ručno fiksirani  detalji su oduzeli dosta vremena ali dali i čar haljini. Tu se već nisam mučila ,tu sam na svom terenu .Sporo ali jako zabavno .,,V,, izrez je  i spreda i pozadi i ukražen je vezom .Zadnji deo ne do kraja i nešto je viši od prednjeg .

Pojas je  dvostruko ojačan  lepljivim platnom kako bi dobio na čvrstini ,mislim da je bilo potrebno .I na kraju ,borduru tila sam iskoristila za ukrase na ivici rukava a ostatke komada iste za dekoraciju pojasa koju sam radila kao mozaik -slaganjem bordure i cvetova .

Učinjenim sam bila zadovoljna  i prezadovoljna .Najpre  realizacijom a onda i osećam  odevanja.Sve se to negde složilo u meni .Mada ,i ovoga puta u žurbi i trci s vremenom fotke nisu najbolje  ipak sam ih iskoristila za post jer sam pomalo nestrpljiva u čekanju  dok ne stignu prave fotkane od strane  profesionalca …to fotkanje nisam smela propustiti 😉 tako da će post ubrzo dobiti nastavak .

Imala sma sreće da sam i cipele našla po svojoj zamisli ,dok se za frizuru pobrinula moja drugarica Cica ,jedina osoba kojoj dopuštam da mi ,,radi o glavi ,, kako ja u šali kažem .

Evo i mojih čarobnih  cipelica koje sam zbog brzog ritma i igranja zamenila udobnim baletankama  i igrala bez prestanka 😉